ONLINE LOGOPED

Dakle, rođenjem je počeo govorno-jezički razvoj deteta i on ima svoj razvojni put od jednostavnog ka složenijem.

 

Po rođenju, dete je izloženo zvucima i šumovima spoljašnjeg sveta. Tada je govor osoba koja mu se obraćaju samo skup šumova različitog intenziteta. Ali, krajem prvog meseca života, dete reaguje na zvuk okretanjem glave ka izvoru zvuka. Takvom reakcijom dobijamo informaciju o stanju sluha deteta, veoma bitnom faktoru i putu za sticanje i neometan dalji govorno-jezički razvoj. U periodu od rođenja do 3. meseca života, dete će nakon reakcije na šumove iz okoline početi da povezuje intenzitet i trajanje govornog šuma sa prijatnim izrazom lica osobe koja mu se obraća - najčešće majke. Šumovi će se diferencirati u zvuk pa će dete vrlo brzo razlikovati glas majke od glasa oca (ili neke druge osobe). Dakle, u ovom periodu dete počinje da obraća pažnju na govor i da “učestvuje u komunikaciji”. 

Plačem dete signalizira potrebu nelagodnosti ili zahteva za hranom, pažnjom. Počinje da guče gde se spontano proizvode određeni glasovi. U svim nužnim, svakodnevnim bavljenjima detetom, leže brojne mogućnost za podsticanje govorno-jezičkog razvoja. Svaku aktivnost treba ispratiti brojnim taktilnim emocionalnim, saznajnima a iznad svega govornim stimulacijama. Nakon prvog oglašavanja vašeg deteta obratite mu se smehom i govorom i time započnite krug povratnih informacija. Poželjno je da dete ne samo čuje obraćanje, već i da vidi vaše lice, mimiku u različitim emocionalnim stanjima. Spoj auditivne i vizuelne stimulacije je neophodan da bi dete moglo da pređe na sledeću etapu u razvoju jezika i govora u kojoj počinje shvatanje govora. 

​

​

​

​

Na uzrastu od 3 do 6 meseci dete se sve više oglašava, smeje se, reaguje na ljude, ostvaruje kontakt očima, prati predmete i lica, reaguje na nepoznata a raduje se poznatim licima. Stimulacije u ovom dobu treba proširiti na imitaciju zvukova koje dete proizvodi, pevanje ali i imenovanje predmeta kojima je dete okruženo. Do 9. meseca života, dete prati pogledom predmete i ljude u pokretu, reaguje, okreće glavu kada ga neko zove po imenu, traži skrivene predmete, oglasšva se slogovima ”ga, ka, ba, da”, imitira zvuke i gestikulacije (pokrete ruke), počinje da pokazuje kažiprstom. Imitacijom slogova koje dete proizvodi podstičite ga da brblja, čitajte mu, pevajte, menjajte intenzitet glasa u govoru. Potrudite se da se ove aktivnosti odvijaju bez prisustva drugih zvukova u prostoriji - televizijie, muzike sa radija, razgovora osoba u prostoriji. Neka vaše dete sluša samo vas. Time obezbeđujete još jednu bitnu fiziološku osnovu za razvoj govora a to je koncentracija pažnje. Ona se stimuliše i brojnim neverbalnim aktivnostima kao što su igračke za koje dete poseže ručicama, igrom traženja skivenog predmeta…U ovom dobu, dobro su poznate igre naših baka koje su usmerene na shvatanje govora (naloga) od strane deteta - gde je pametna glava (dete pokazuje prstom svoju glavu), gde pije zeka vodu (dete kažiprstom dodiruje dlan), kao i igra taši taši (dete pljeska ručicama, imitira pokrete ruku odraslih). Izvršavanjem ovih verbalnih naloga od strane deteta prati se razvoj bitne funkcije u kompletnom govorno-jezičkom razvoju a to je shvatanje govora tj. pasivni rečnik. On uvek prethodi progovoranju. U ovoj fazu dete odgovara gestom a gest je pratilac govora i potreban je kao prelazno sredstvo sporazumevanja. Gestove treba što pre zameniti rečima što se očekuje do kraja 12. ili 15. meseca života deteta. Tada već dete može samostalno da sedi, stoji, počinje da se kreće pridržavajući se za nameštaj, osobu, istražuju okolinu, lupa dva predmeta jedan od drugi, koristi opoziciju palca i kažiprtsa pri uzimanju sitnih predmeta, proizvodi dosta različitih zvukova, brbrlja - bababa, mamama, tatata…i čini se da je progovorilo jer brbljanjem proizvodi slogove čijim stapanjem dobijamo jasno značenje ali, prva reč je ona kojom dete smisleno, ciljano, verbalno označi osobu, predmet ili aktivnost. U ovom dobu se prva reč očekuje i njenom pojavom završava se faza prelingvalnog razvoja govora i jezika. Sledi faza razvoja aktivnog govora sa mnoštvo zadataka koje vi kao učitelj i vaše dete kao đak treba da ispratite. Imajte uvek na umu da je govor veština koja se stiče učenjem, bazirana na fiziološkoj osnovi za razvoj govora koju čine: 

 

1. razvoj opšte motorike tela i govornih organa

2. razvoj akustičke percepcije

3. razvoj vizuelne percepcije

4. razvoj sposobnosti za koncentraciju pažnje

5. razvoj inteligencije

6. razvoj reagovanja telesnim pokretima

7. razvoj reagovanja snivim glasom i govornim pokušajima

 

*Po profesorki Spaseniji Vladisavljevic