ONLINE LOGOPED

U lingvalnoj fazi tj. u fazi progovaranja proces učenja i razvoja aktivnog govora ima svoja pravila ali i odstupanja koja mogu biti razvojna ali i sredinska. Govorni razvoj deteta je delo istrajnosti, strpljivog rada i osećajnja mere šta se, u kom uzrastu i sa kojim detetom može postići. Korisno je znati da u razvoju postoje periodi napredovanja ali i stagnacije. U periodu napredovanja ne treba dete suviše forsirati jer može doći do raskoraka između zahteva okoline i mogućnosti deteta. Period stagnacije treba shvatati kao period sazrevanja stečenih govornih mogućnosti i povezivanja onih reči kojima je dete ovladalo u rečenični sistem postepenom primenom na konkretne životne situacije. Razvoj artikulacije je spor proces. Artikulacija se razvija naizmenično sa jezičkim razvojem i ima svoje periode zastoja i sazrevanja. Do treće godine života deca ovladavaju samoglasnicima i mogu da izgovaraju 10 do 15 suglasnika. Ostale glasove zamenjuju glasovima koji su im slični po nekim karatkerisitma ili ih izostavljaju. Ovaka pojava se prepoznaje kao “tepanje” i vezana je za fizioloski razvojni period glasova. On se ne sme proširivati na stariji uzrast. Međutim, neki specifični artikulacioni poremećaji pristuni su već tokom fiziološkog razvoja glasova tj. do sedme godine života i postoji mogućnost da se formiraju kao izgovorni poremećaj nazvan DISLALIA. Zato treba razlikovati fazu fiziološkog tepanja koja ima svoj uzrasni period i razvojnu supstituciju glasova od patološkog načina izgovaranja glasa.