ONLINE LOGOPED

Na uzrastu od 12. do 18. meseci koristi od jedne do pet reči. Ovo je period prohodavanja kada dete počinje da pravi samostalne korake i razvoj ove funkcije je dominantan. Ali, razvoj opšte telesne motorike predstavlja podlogu za razvoj govora. Usmerenost i koordinacije celog tela čine dobro ogranizovan pisho-motorni sistem i što je opšta telefsna motorika na višem nivou, uslovi za razvoj govornih pokreta su povoljniji.

​

​

​

Ovladavanjem funkcije hodanja, razvoj govora izbija na prvo mesto i na uzrastu od 18. do 24. meseca kreće njegov intenzivniji razvoj. Na ovom uzrastu dete mora adekvatno da reaguje na jednostavne verbalne naloge koji se ne odnose samo na gestovno pokazivanje prstom, već i na radnju - donesi loptu, dodaj tati autić…Rečnik se proširuje na bar 10 do 30 reči koje mogu da se vezuju u frazu - tata ide, mama dođi…Imitira oglašavanje životinja, a može i da imenuje delove lica, tela…reaguje u potpunosti na ljude i predmete iz okruženja ne samo prepoznavanjem već i odgovaraćujim ogranizovanim ponašanjem. Adekvatno reaguje na verbalne naloge, odgovori su smisleni. Dete se plaši nepoznatih ljudi, povezuje predmete sa njihovom namenom (olovku koristi za šaranje, cipele za obuvanje…). Uveliko hoda, trči, penje se uz stepenice, skače, šutira loptu…Sve manje želi da se samo igra, uključuje druge osobe u igru. Voli da sluša muziku, cupka uz pesmice ili imitira melodiju pevušeći. 

​

​

​

​

Period od 24. do 36. meseca ili bolje rečeno između druge i treće godine je vreme kada dete ulazi u fazu rečenice, najpre proste a zatim proširene. Imajte na umu da će tok razvoja govora posle druge godine života deteta zavisiti kako od prirodnih kapaciteta deteta tako i od uticaja sredine u kojoj živi. U ovom dobu pažnja deteta treba da bude usmerena na razumevanje dužih govornih sadržaja, žnačenju reči i formiranju rečenice. Pored upotrebe imenice i glagola u prostoj rečenici, dete se susreće sa potrebom korišćenja i drugih gramatičkih oblika - zamenica, prideva, veznika, predloga. Jednom rečju, treba razvijati osećaj za gramatiku maternjeg jezika. Fond reči svakako treba značajno povećavati što se da osetiti u sve češcem imenovanju životinja (mjau postaje maca, av av postaje kuca…) igračaka, slika iz slikovnica, osoba iz okruženja. Vaše dete sve više i uglavnom verbalno komunicira sa vama i osobama iz okoline i svakim danom postaje aktivan i adekvatan ušesnik u verbalnoj komunikaciji. Od deteta ne treba očekivati da reči maternjeg jezika izgovara pravilno u artikulacionom segmentu govora. Artikacilja je mehanizam koji se ne donosi na svet rođenjem, ona prolazi kroz više faza dečijeg razvoja, menja se dok ne postane automatizam. Baza ovog savršenog mehanizma stvarana je u proteklom periodu i nakon treće godine. Kada je dete ovladalo osnovnim gramatičkim elementima maternjeg jezika polako se pomera ka mestu prioriteta govorno-jezičkog razvoja deteta.